Glad
Rekao je el-Hassan el-Basri: “Sreo sam,
tako mi Onoga u Čijoj je ruci moja duša, (mnogo) naroda.
Ni jedan od njih nikada ne bi zatražio da mu se pripremi hrana.
Kada bi im se pristavila hrana jeli bi ili bi šutjeli. I ne bi se brinuli da li je (hrana) vruća ili hladna!”
Rekao je Abdulaziz Ibn Ebi Rawad: “Pogledajte hljeb koji ulazi u vaše stomake,
kako ste ga stekli!?”(El-Džaw’u / Ibn Ebi Dunja 247)
Jesti dozvoljeno i upozoravati protiv zabrana
Bilježi se od Fudajl Ibn ‘Ijjad da je rekao:
“Narod se nije okitio boljim stvarima od iskrenost I sticanjem dozvoljenog.”
(Sijar A’lam en-Nubela’ 8 / 426)
Obaranje pogleda
Rekao je Ebu Hakim: “Izašao je Hasan ibn Ebi Sinan na dan bajrama,
pa kada se vratio upita ga njegova supruga: “Koliko si lijepih žena danas vidio?”
Pitajući ga više puta isto pitanje, a on joj odgovori:
“Teško tebi, nisam vidio osim moj mali prst, od kada sam izašao pa dok sam tebi došao.””
(El-Wara’ Ebi Dunja 68)
Bilježi se od Wakia’ da je rekao:
“Izašli smo na dan Bajrama sa Sufjanom Es-Sewri pa nam je rekao:
“Prvo s čim ćemo početi danas je obaranje pogleda.” (El-Wara’ Ebi Dunja 66).
Bilježi se od Kajsa ibn Harisa da je rekao Selman el Farisi:
“Draže mi je da umrem pa da budem proživljen,
pa da umrem pa da budem proživljen,
pa da umrem pa da budem prozivljem nego da vidi
awret od muslinana ili da on vidi moj.” (Ez-Zuhd / Imâm Ahmed 192)
Učenje Kur’ana sa razmišljanjem
Rekao je Talk:
“Najbolji glas ljudi kada Kur’an čitaju je kod onih
koje čuješ da se boje Allâha.” (Ez-Zuhd Imâm Amed 217)
Rekao je Husejn:
“Kada su nastupile smrtne muke
Ibn-Idrisu njegova kćerka zaplaka,a Ibn-Idris joj reče: “Kćeri moja, nemoj plakati,
jer ja sam u ovoj kući četri hiljade puta pročitao Kur’an.” (Sijar A’lamu-Nubela 8/44)
Bilježi se od Hišama Eddestavaija da je rekao:
“Kada je umro Adij ibn ‘Utbah ibn Ferkad ušli su neki od njegovih prijatelja
kod njegove sestre pa su joj rekli: ‘Obavijesti nas o njemu’, a ona im odgovori:
‘Ustao je jedne noći i klanjao sa surom Ghafir, pa kada je došao do ajeta:
“I upozori ih na bliski Sudnji dan kada će srca do grkljana doprijeti i popriječiti se”,
nije ga prešao dok nije svanulo.’ “(Hiljetul-Eulija 4/158)
Bilježi se od Isa ibn Junusa a on od svog oca da je rekao:
“Ebu Ishak Essebi’i bi svake noći pročitao hiljadu ajeta.” (Musned Ibn El Dža’d 74)
Bilježi se od Enesa Ibn Malika da je rekao:
“Nakon što su ubili ‘Usmâna rekla je njegova žena:”Ubili ste ‘Usmâna,
a on je oživljavao noći s Kur’anom.” (Hiljetul-Eulija 57/1)
Bilježi se od ‘Ubejj Ibn Ka’ba da je rekao:
“Mi ga pročitamo za osam dana (misleći na Kur’an).”
(Et-Tabekat 2/60)
Spominjanje Allâha
Rekao je Ka’b:
“Ko bude spominjao Allâha puno oslobodio se licemjerstva.”
(Šuabul – Iman El-Bejhaki 1/577)
Rekao je Ibn Auwn:
“Spominjanje ljudi je bolest a spominjanje Allâha je lijek.”
(Aš-Šu’ab 715)
Rekao je Ibrahim ibn Edhem:
“Najveći stepen je da ti bude spominjanje
Allâha slađe od meda.” (Istinšak Nesim Ibn Redžeb 51)
Bilježi se da je Mu’az ibn Džebel rekao:
“Čovjek ne može učiniti djelo koje će ga više spasiti Allâhove
kazne od spominjanja Allâha (zikr).’ Rekoše:
‘O Ebu AbdurRahman, čak ni borba na Allâhovom putu?’
Reče: ‘Čak ni borba na Allâhovom putu jer Allâh kaže u Svojoj knjizi:
{Spominjanje Allâha je najveće.} (el-’Ankabut 45).’ ” (Ez-Zuhd 229 / Imâm Ahmed)
Dova
Rekao je ibn ‘Ujejnah:
“Nemojte ostaviti dovu i ne dozvolite da vas spriječava od toga to što znate o sebi
(vaši grijesi) jer je Allah primio dovu od Iblisa koji je najlošije stvorenje
‘Daj mi vremena do Dana njihovo oživljenja?’ ‘Daje ti se vremena!’ reče On.”
(El-A’Raf 14) (Šuabul-Iman / Bejhaqi 2/1147)
Tewba i istigfar
Imâm El-Buhâri je tokom djetinstva izgubio vid,
pa je Buharijeva majka u snu vidjela poslanika Ibrahima (‘alejhi selam)
kako joj kaže: “Allâh je vratio tvome sinu vid, zbog tvog čestog plača ili ustrajnosti u dovi.”
Pa kada osvanusmo Allâh mu je vratio vid. (Sijar A’lamu-Nubela 12-393)
Rekao je Auwn Ibn Abdullah:
“Osvrtanje roba na svoje grijehe vodi ga ostavljanju,
a kajanje zbog grijeha je ključ tewbe, a rob će se neprestano
osvrtat na grijehe dok mu to ne bude korisnije od nekih dobrih djela.”
(Hiljetul-Eulija 4/251)
Rekao je Auwn Ibn Abdullah:
“Sjedite s onima koji često čine tewbu Allâhu
jer su njihova srca najmekša.” (Hiljetul-Eulija’ 4/249)
Plakanje iz bogonojaznosti
Kada je nastupio trenutak smrti jednom od pobožnjaka,
njegova žena je počela da plače zbog njegove smrti, a pobożnjak je upita:
Zašto plačes? Ona odgovori: Zbog tebe! On joj reče: Ako već plačes plači zbog sebe,
jer ja sam plakao za ovaj dan već četrdeset godina!” (El-’Aqibah / Qurtubi)
Bilježi se od Ibrahima bin El-Eš’ath da je rekao:
“Nisam vidio ikoga kome je Allâh preči u grudima od El-Fudajla Ibn Ijjada.
Kada bi spominjao Allâha ili kada bi neko Allâha spominjao,
ili slušao Kur’an ukazao bi se kod njega strah i tuga,
a oči orosile suzama. Plakao bi toliko da su ga prisutni oko njega tješili.”
(Sijar A’lam en-Nubela 8/326)
Hadždž
Bilježi se od Suhnuna da je rekao
da je Ibn Vehb podjelio svoj život u tri djela:
Trećinu na stražarstvu (u dzihadu), trećinu u podučavanju ljudi a trećinu u hadždžu.
Bilježi se da je obavio hadž tridest i šest puta.”
(Sijar A’lam an-Nubela 9/226)
Dobročinstvo i sadaka
Rekao je Ebu Bekr En-Nejsaburi:
“Prisustovao sam na samrti Ibrahima Ibn Henija
pa je pozvao svoga sina Ishaka i pitao ga da li je izašlo sunce?
Sin mu odgovori da nije jos, a zatim mu reče:
“O oče opravdano ti je u obaveznom postu da se omrsiš, a ti postiš dobrovoljni.
” Zatim reče Ebu Bekr: “Za ovakvo nešto neka se trude trudbenici.” Pa ispusti dušu. (Sifatu-Safwa 2/401)
Bilježi se od Alije sina Huseinova,
kada bi mu došao pitalac dočekao bi ga rekavši:
“Dobro došao o ti koji mi nosiš nagradu ka ahiretu.”
(Sifatu-Safua 2/95)
Bilježi se od Abdurahman ibn Hakim ibn Beširaa on od svog oca da je rekao:
“Ulazili bi kod ‘Ubejdullaha ibn El-Velida El-Vesafi a on nas ne bi ostavio dok ne bi jeli,
a svima bi nam podijelio (dodavao), a kada bi ga neko
od nas upitao za neki hadis rekao bi:
‘Jedi pa ću ti odgovoriti inače neću.’
(Tahzib el-Kemal / el-Mizzi 19/175)
Kod Lejsa bin Sa’da jednom je došla žena da zatraži
od njega meda a sa sobom je imala čašu i dodala:
“Muž mi je bolestan.” Tada je on rekao:
“Dajte joj flašu meda.” Rekli su mu:
“O Ebu Harise, tražila je čašu.” Odgovorio im je (Lejs bin Sa’d):
“Tražila je shodno njenim mogućnostima a mi ćemo joj dati shodno našim mogućnostima.”
(Šuabul-Iman / Bejhaki)
Noćni namaz
Rekao je Abdullah ibn Melika:
“Putovao sam s Ibn Abbasom iz Medine do Mekke
pa bi Ibn Abbas klanjao noćni namaz polovinu noći.”
(Ez-Zuhd / Ebu Davud 336)
Rekao je Sebit el Bunani:
“Ništa nije bilo slađe mom srcu od noćnog namaza.”
(Sifatu-Safua 3/262)
Rekao je Katade:
“Govorili bi za osobu koja ne ustaje
na noćni namaz da je od munafika.” (Hiljetul-Eulija 2 /338)
Namaz i oduživanje u namazu
Rekao je Muhammed Ibn Vasia:
“Nije ostalo na dunjaluku nista sladje od namaza u džematu i susreta sa braćom.”
(Hiljetul-Eulija 2/41)
Bilježi se od Mudžahida da je čuo nekog od Poslanikovih
sallâ Allâhu ‘alejhi ve sellem ashaba kako pita svoga sina:
“Da li si stigao da klanjaš sa nama? Jesi li stigao na prvi tekbir? (A sin mu) odgovori:
“Ne.” Zatim mu otac reče: “Hajr koji si propustio je bolji od stotinu deva, sve ‘sudul-’ajn’ ”
(Musannef ‘AbdurRazak 1/528)
Bilježi se od Džurejdža da je rekao:
“Kada je ostario i oslabio ‘Ataa, stao bi na namaz, proučio bi dvjesto ajeta
sure Bekare a uz to se ne bi ni pomjerio.” (Hiljetul-Eulija 3/310)
Bilježi se od Kajsa ibn Alije da je rekao:
“Vidio sam Jezida in Zuri’a u snu, pa sam ga upitao:
“Šta je Allâh učinio s tobom?” Rekao je: “Ušao sam u Džennet pa sam Ga upitao:
“Sa čim?” Odgovorio je: “Sa puno namaza!” (Sijar A’lam en-Nubela’ 8/297)
Rekao je Ibn Vehb:
“Vidio sam (Sufjana) Es-Seurija nakon akšama u haremu.
Klanjao je (nafilu), pa bi učinio sedždu i ne bi se dizao
(sa sedžde) dok ne bi odpočeo ezan za jaciju.” (Sijar A’lam en-Nubela’ 7/296)
Rekao je El-Kasim ibn Muhammed:
“Bolje je za čovjeka da živi kao neznalica nego da govori o Allâhu ono što ne zna!
Pogledajte Ebu Bekra es-Siddika, Allâh ga je odlikovao mnogim vrlinama, on govori: “Ne znam.”
(Džami’ Bejan el-’Ilm 2/839)
Bilježi se od Zejda ibn Harisa da je rekao:
“Vidio sam Sufjana Es-Seuri kada bi bio upitan o nečemu govorio bi: Ne znam.
Pa bi onaj koji ga ne poznaje pomislio da Sufjan nije savladao ništa od znanja.”
(Musned Ibn el-Dža’d 277)
Opreznost u izdavanju fetve
Bilježi se od Nafi’i da je rekao:
“Pitao je jedan čovjek Ibn Umera u vezi nečega,
pa je Ibn Umer pogeo glavu i ne odgovori mu a narod pomisli
da ga nije čuo, pa uzviknu čovjek: “Allâh ti se smilovao zar nisi čuo moje pitanje?”
Naravno, čuo sam ali zar vi mislite da nas Allâh neće pitati za ono što nas pitate?!
Pa dodade Ibn Umer: Pusti Allâh ti se smilovao,
dok ne razmotrimo pitanje, pa ako budemo imali odgovor
reći ćemo vam, a ako ne obavjestit ćemo vas da nemamo odgovora!”
(Et-Tabekat el-Kubra / Ibn Sa’d – 4/168)
Rekao je AbdurRahman Ibn Ebi-Lejla:
“Sreo sam sto dvadeset ensarija od poslanikovih ashaba, pa kada bi neko
od njih bio upitan o nečemu proslijedili bi pitanje jedan drugome dok
ne bi došlo do prvog i svaki od njih bi poželio da ga njegov brat poštedi donošenja presude.
” (Bedai’l-Fawaid / Imam Ibn El-Qajjim 3/792, 793)
Rekao je Euza’i: “Kada Allâh želi narodu zlo otvori im (vrata)
raspravljanja a zabrani im djela.”
(Iqtidau’ el-’ilm el-’amel 122)
Rekao je Sufjan ibn ‘Ujejnah:
“Nije ‘alim onaj koji poznaje dobro i zlo, već je ‘alim onaj
koji poznaje dobro pa radi po njemu i poznaje zlo pa ga se kloni.”
(Hiljetul-Eulija 7/273)
Bilježi se od Imama Ahmeda da je rekao :
“Nebih napisao hadis a da nisam već radio po njemu,
tako sam čuo da je poslanik (sallâ Allâhu ‘alejhi ve sellem)
uradio hidžamu te je za to Ebi Tajjibu dao jedan dinar,
pa sam i ja uradio hidžamu i dao jedan dinar hidžami.”
(Sijar A’lâm en-Nubela 11/296)
Bilježi se od Sufjana Es-Sewrija da je rekao:
“Nisam čuo ni jedan hadis od poslanika (sallâ Allâhu ‘alejhi ve sellem),
a da nisam radio po njemu makar jedan put”
(Sijar a’lâm en-Nubela 7/242)
Raditi po znanju
Bilježi se da je Ebu Derda rekao:
“Najviše čega se bojim tokom polaganja računa
(na Sudnjem Danu) je da mi bude rečeno
‘saznao si a šta si uradio po tome što si znao?’”(Džami’ Bejan el-’Ilm)
Rekao je Ez-Zuhri:
“Dolazili bi alimu, pa bi nam draže bilo da naučimo
njegovo ponašanje nego znanje.” (Hiljetul-Eulija 3/362)
Bilježi se od Imama Malika da je Ibn Sirin rekao:
“Učili bi se ponašanju kao što bi učili znanje.Također je rekao:
“Poslao bi Ibn Sirin čovjeka El-Kasimu da nauči njegovo ponašanje.
“(Džami’ El-Hatib 1/79)
Ebu Jusuf je rekao:
Ebu Hanîfa je znao svake noći poručiti Kur’ân na jednom Rek’atu
(Sijar a’lâm en-Nubela 6/390)
Ebu Bekr el-Marwazi: Ja sam upitao Ahmeda da li je spavao dobro.
On je odgovorio: Kako čovjek da spava dobro kada njegov Gospodar
hoće da čovjek izvršava Njegove dužnosti,
Njegov poslanik želi da čovjek izvršava njegov Sunnet,
dva meleka žele dobra djela, duša želi prohtjeve, šejtan želi grijehe,
melek smrti želi uzeti život i familija želi biti opskrbljena?
(Manaqib Ahmed s.380)
Rekao je Eš-Šafi’i:
“Čitanje hadisa bolje je nego dobrovoljni namaz.”
(Sijar a’lâm en-Nubela 10/23)
Rekao je Ez-Zuhri:
“Najbolje sa čime je Allâh obožavan je znanje”
(Hiljetul-Eulija 3/365)
Rekao je Muhammed Ibn Sirin: “Nisu pitali za lanac prenosilaca
(sened) pa kada se proširila smutnja (laž na poslanika) rekli smo:
“Spomenite nam vaše ljude”, pa bi se uzimao od ehli-sunneta
njihov hadis a od novotara bi se odbacio i ne bi se uzimao njihov hadis.”
(Hiljetul-Eulija 2/278)
Griješnik od ehli-sunnah je bolji od svakog novotara
Rekao je Imam Ahmed ibn Hanbel:
“Kaburi ehli-sunneta za razliku od ehli-kebair (velikih griješnika) su vrtovi.
Griješnici od ehli-sunneta su Allâhove evlije dok su zuhdije od ehli-bid’ah Allâhovi neprijatelji.
(Tabeqat el-Hanabilah / Ebi Ja’la)
Sticanje znanja i njegove vrline
Rekao je Muhammed Ibn Sirin:
“Zaista je ovo znanje vjera, pa gledajte od koga uzimate vašu vjeru.
(Hiljetul-Eulija 2/278)
Pokoravanje vladaru
Prenosi se od Se’id ibn Džubejra da je rekao:
“Pitao sam Ibn Abbasa: Da li da posavjetujem vođu na dobro?
Rekao mi je: Ako se pribojavaš da će te pogubiti onda nemoj
a kada ga savjetuješ to čini nasamo i nemoj ogovarati svog imama.”
(Šu’abul-Iman 7186)
Rekao je Fudajl Ibn Ijjad:
“Kada bih znao da će mi dova biti primpljena,
dovio bih za vladara, jer je njegova korist u korist robova i zemlje.”
(Sijar A’lam en-Nubela 8/434 )
Slijeđjenje ashaba
Rekao je Imam Ahmed:
“Ako vidiš nekoga da spominje ashabe po lošem,kudi (potvori) njegov Islam.”
(Šerhu-Sunnah / El-Lalikai 7/1252)
Ebu Bekr (radija Allâhu ´anhu), rekao je:
“Koja će me to nebesa nadkriti i Zemlja nositi ako kažeš
o nečemu iz Allâhove Knjige bez znanja?”
(El-Džami’ Bejan El-’Ilm 1021)
Slijeđenje ispravnog hadisa i napuštanje svakog suprotnog govora
Bilježi se da je ‘Umer Ibn ‘Abdul-’Aziz pisao svom narodu:
“Zaista niko nema pravo na svoje mišljenje mimo poslanikovog sunneta.”
(El-Džami’ Bejan El-’Ilm 1/781)
Ahmed bin Hanbal (rahimahullâh) je rekao:
Čovjek neće klanjati iza jednog Rafidije koji ogovara poslanikove ashabe.
(Manaqib Ahmed, sid. 213)
´Umar bin el-Hattâb (radija Allâhu ´anh) je rekao:
”Naučite Sunnet i naučite se arapski” (Džâmi´ Bejân-il-´Ilm 2/322)
Ibn Redžeb (rahimahullâh) je rekao:
“Temelj znanja je znanje o Allâhovim imenima i svojstvima.”
(Džâmi’ul-’ulum vel-Hikam, str. 365)
Ibn-ul-Qajjim:
Mnogo zikra je zaštita od licemjerstva.
Licemjeri se malo podsjećaju na Allâha. (el-Wabil,sid.195)
Upozorenje protiv novotarije
Rekao je Hasan El-Basri:
“Nema gibeta kada su u pitanju novotari.”U drugom rivajetu:
” Trojicu nije zabranjeno ogovarati, pa je ( medju njima)
spomenuo novotara koji cini to javno”.
(Šuabl-Iman /El- Bejhaki 7/9675)
Rekao je Hasan El-Basri:
“Ne sjedi s novorarom jer će ti razboliti srce.” (El- I’tisam / Eš-Šatibi)
Bilježi se da je u društvu AbdurRahmana Ibn Mehdija spomenuta skupina
novotara i njihov trud u ibadetima, pa je zavikao:
“Ne prima Allâh (djelo) osim ako je po sunnetu, zatim prouči (ajet)
“Monaštvo su oni samo kao novotariju uveli.” [Al-Hadid 57/27].
Allâh nije primio od njih nego ih je zbog toga kudio. (Hiljetul Eulija 8/9)
Rekao je Fudajl Ibn ‘Ijad:
“Od znakova nesreće je da je čovjek novotar.”
(Hiljetul-Eulija 8/108)
Bilježi se od Abdullaha – sina Imama Ahmeda da je rekao:
“Došao je Ebu Turab En-Nahšebi mom ocu,
i moj otac je počeo nabrajati imena, ovaj je slab ovaj je povjerljiv.
U tome zavika Ebu Turab: “O šejh! Nemoj ogovarati ulemu!
“Tada ga moj otac pogleda i reče: “Pazi, ovo je savjet nije ogovaranje.
“(Tebekat El-Hanabila 1/237)
Rekao je Se’id ibn Džubejr:
“Draže mi je da se moj sin druž
s griješnikom sunnijom, nego da se druži s pobožnim novotarom!”
(Eš-Šerhu vel-ibanah 149)
Bilježi se od Se’ida ibn Musejjiba da je vidio jednog čovjeka nakon
sabah namaza kako klanja i odugovlači
sa ruku’om i sedždom pa ga je odvratio od toga.
A čovjek mu odgovori:“Zar će me Allâh kazniti zbog namaza?”
Se’id mu odgovori: “Ne ali zbog suprotnosti prema sunnetu!”
(Et-Temhid 20/104)
Rekao je el-Hassan el-Basri:
“Sljedbenici strasti su na stepenu
jevreja i kršćana.” (Šerhu-Sunnah 2/131)
Rekao je el-Hassan el-Basri: “Malo djela od sunneta
su bolja nego mnoga od novotarije.”
(El-Iman / El-Bejhaki 7/952)
Rekao je Imam El-Euza’i:
“Pričalo se je da su se ashabi Muhammeda
sallâ Allâhu ‘alejhi ve sellem i tabi’ini držali pet stvari, bili su sa džematom,
slijedili sunnet, gradili džamije, učili Kur’an i borili se na Allâhovom putu.”
(Hiljetul – Eulije 6/142)
Rekao je Ejjub Es-Sihtijani:
“Kada čujem da je neko od Ehli-Suneta umro,
osjećam se kao da sam izgubio neke dijelove tijela!”.
(Hiljetul – Eulije 9/3)
Ali b. Sabit je rekao:
“Bolest znanja je umišljenost i srdžba,
a bolest imetka je rasipništvo i pljačka (Sahihu džami’ bejani el-’ilmi 369)
Rekao je Fudajl ibn ‘Ijad:
“Slijedi puteve upute i neće ti naškoditi mali broj sljedbenika,
pazi se puteva zablude i neka te ne zanese veliki broj upropaštenih!”
(El-I’tisam / Eš-Šatibi 62)
Rekao je ‘Auwn Ibn ‘Abdullah:
“Ko umre na Islamu i sunnetu,
za njega je radost i svaki hajr.” (Šerhus-Sunna el-Lelikai 2/64)
Pridržavanje i oživljavanje sunneta
Od Hassana El-Basrija se prenosi da je rekao:
“Nije ispravan govor bez djela, niti su ispravni govor i djelo bez nijjeta,
a nisu ispravani govor i djelo i nijjet bez sunneta!”
(Šerhus-Sunna el-Lelakâi 2/58)
Od Alai Ibnul-Musejjib se prenosi da je njegov otac rekao:
” ‘Abdullah Ibn Mes’ud je podučavao jednog čovjeka tešehhudu
pa kada je ‘Abdullah izgovorio riječi
“Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhameden ‘abduhu ve rasuluh”
(Svjedočim da nema božanstva osim Allâha Jedinoga i svjedočim
da je Muhammed Allâhov rob i poslanik),
čovjek dodade: “vahdehu la šerike leh” (Jedini koji druga nema)
a na to će ‘Abdullah:“To jeste tako, ali mi završavamo kako smo podučeni.”
(El-Mu’džemul-Eusat, 3/127,)
(el-Albani ga je ocijenio ispravnim u knjizi Sifatu-Salatin-Nebijj str. 145)
El-Asme’i je rekao:
“Skupio sam znanje , a hranio sam se solju”
(Sahihu džami’ bejani el-’ilmi.89.)
Rekao je Zubejd:
“Volim da u svemu imam nijjet, čak i za hranu i piće.”
(Hiljetul-Eulija 4/211)
Prenosi se ‘Abdullah ibn Burejde, a on od Ka’ba, da je rekao:
” Neće čovjek postati ugledan kod Allâha, a da mu se neće povećati iskušenje”.
(el-Zuhd, imam Ahmed str.344)
Od Eš-Šafije se prenosi da je rekao:
“Volio bih da ljudi od mene nauče ovo znanje a da ne pripisuju meni ni jedan harf.
Također je rekao: “Nisam se raspravljao ni sa kim želeći da pobjedim,
volio sam, kada bih se raspravljao s nekim, da bude istina na njegovoj strani.”Rekao je rahimehullah:
“Nisam pričao ni sa kim osim sa željom da bude podpomognut pobjedom,
uspjehom i Allâhovom zaštitom!”(Adab El-’Ulema/ Husejn Ibn Mensur 1)
Prenosi se od Katade, da je ‘Amir ibn A’bdulkajs, na samrti rekao:
“Ne žalim ni za čim izuzev za klanjanjem u zimskim
noćima i postom u vrelim ljetnim danima”.
( El-Zuhd, Imam Ahmed)
Rekao je ‘Ali Bin Ebi-Talib:
“Ne omalovažava se djelo koje sadrži bogobojaznost, a kako
da se omalovažava kada je primljeno.”
(El-Ihlas / Ibn Ebi Dunja 4)
Od Jusufa Ibn Esbaata se bilježi da je rekao:
“Rekao mi je Huzejfe El-Mer’ašij:
“Govorilo se je, ako vidite čovjeka da sjedi sam, pogledajte zašto to radi?
Ako to radi da bi se sjedilo kod njega, onda se ne treba sjediti kod njega!
Na to dodade Huzejfe: “Draže mi je da ostavim izmišljotinu Allâha radi,
nego da obavim hadždž.”” (Hiljetul-Eulija 3/482)
Rekao je Ebu-Usman (Said ibn Ismail):
“Žurba je slijeđenje strasti,a nježnost je slijeđenje sunneta,
kada završiš s djelom osjećaj strah u srcu da li će biti primljeno kod Allâha ili ne!?
Kaže Uzvišeni Allâh:”I oni koji od onoga što im se daje udjeljuju,
i čija su srca puna straha zato što će se vratiti svome Gospodaru.”
(23-60) Šuab El-Iman El-Bejhaki 6475)
Prenosi se od Simaka ibn el-Fadla, koji kaže da je čuo Vehba, da je rekao:
“Daija bez djela je kao strijelac bez tetive na luku.”
(1667/2179 El-Zuhd, imam Ahmed)
Rekao je Mudžahid vezano za ovaj ajet
(Mi vas samo zarad Allâhova lica hranimo) / El-Insan 76, 9.
Tako mi Allâha nisu govorili:
“Radi Allahova lica” ali Allâh je znao šta je u njihovim srcima
pa ih je pohvalio i podstekao znatiželjne. (Šuab El-Iman El-Bejhaki 5/351)
Od ‘Ataba ibn Zijada se prenosi da je čuo Ibnul-Mubareka kako kaže:
“O Ibn Mubarek ako poznaješ sebe, neće ti nauditi ono što se priča o tebi.
(El-Mudžalesatu ve-Džeuahirul-’Ilm / El-Dinuri 614)
Rekao je El-Fudajl ibn Ijad:
“Najbolja su djela u tajnosti,
najotpornije od šejtana i najudaljenija su od pretvaranja.”
(Šuabul-Iman / El-Bejhaki 6395)
Od Umera Ibn-Thabita se prenosi da je rekao:
“Kada je umro Ali bin Husejn bin Ali bin Ebi-Talib
ogasulivši ga vidješe mu crne tragove na leđima pa upitaše:
“Šta je ovo?” Umer im odgovori: “To je od nošenja brašna noćima u rancu,
dijelivši siromašnim ljudima Medine.” (Sijar A’lâm En-Nubela 4/139)
Prenosi se kako je Hasan El-Basri dok je hodao vidio ljude iza sebe kako ga slijede, pa im je rekao:
“Allah vam se smilovao, to vam ne dolikuje.
“(Ez-Zuhd Imam Ahmed 347)
Rekao je Bišr Bin El-Haris:
“Ne znam za čovjeka koji je volio da bude poznat osim da mu je vjera nestala i bio osramoćen.
” Također je rekao: “Neće naći slast ahireta čovjek koji voli da ga ljudi prepoznaju.”
(Et-Tewadu’ / Ibn Ebi Dunja 72)
Jedan od predhodnika išao je na hadždž svake godine pješačeći,
jedne noći dok je spavao majka mu je zatražila vode,
osjećajući teškoću zbog potrebe ustajanja sjetio se hadždža
pješačeći bez poteškoće svake godine.
Nakon toga preispitao je sebe i shvatio da ga nije tjeralo na to ništa osim
pogleda ljudi i njihova pohvala.
Shvatio je da mu je hadždž upropašten! (Et-Taif El-Mearif 420)
Od Ahmeša se prenosi da je čuo Ibrahima en-Negaija kako kaže:
“Čovjek će raditi dobro djelo u pogledu ljudi, ili djelo koje nije zbog Allâhovog lica (1)
pa to djelo zamrzi narod dok ne postane odvratno, a također će čovjek raditi dobro
djelo želeći Allâhovo lice a to djelo narodu neće biti drago,
sve dok ne postane fino i voljeno kod njih.
“(Ihlas ve en-Nijjah – Ibn Ebi-d-Dunja)
(1) Napomena: Ehlu Es-Sunna vel-Džema’ah je stava
da priznaju Allâhovo lice na način koji dolikuje Njemu, a ovdje također
ima značenje (Ihlas) tj. da čovjek radi nešto isključivo zbog Allâha.
Od Harmela se prenosi da je čuo imama eš-Šafiju kako kaže:
“Volio bih da imam nagradu za svo znanje koje sam podučavao narodu,
a da me ne hvale time.”(Sijar A’lâm en-Nubala 10/55)
Bilježi se od Jazida ibn Abdillaha ibn Ašihir (اشخير) da je rekao:
“Dolazili smo Amiru ibn Abdulahu, a on bi klanjao u džamiji,
pa kada bi nas primjetio skratio bi svoj namaz i kada bi
završio pitao bi nas šta hoćemo? Mrzio bi da ga neko vidi kada klanja.
( 273 Ez-Zuhd / Imâm Ahmed)
Poglavlje: “Iskrenost, upozoravanje protiv pretvaranja
i ljubav za prepoznatljivost” حمدون القصأرHamdun el Qassâr je bio upitan:
”Zašto je govor selefa korisniji od našeg govora?”Odgovorio je:
“Oni su govorili za čast ove vjere, da zadovolje Milostivog,
a mi govorimo zbog uzdizanja nas samih,
zbog pohlepe za dunjalukom i da udovoljimo stvorenjima!”
(Sifatus-Safua 143 صفة الصفوة)
Bilježi se od Muhameda ibn Abd Rabih da je čuo El-Fudajla da je rekao:
“Ostavljanje djela radi ljudi je pretvaranje (rija), djelo radi ljudi je širk,
a ihlas je: da te Allâh sačuva od toga.” (Šuabul Iman od El-Bejhaki 5/347)
Rekao je Imam Eš-Šafi’i:
“Kada bi se potrudio cijelim trudom da udovoljiš narodu
ne bi uspio u tome, pa onda neka ti bude
nijet i djelo samo radi Njega (Uzvišenog).”
(Bustân el-Arifien lis-Semerqandi)
“Izreke časnih predaka” - Min Ahbaris-Selefus-Salih od Ebu Jahja Zekerijja bin Gulam Kadir
( من اخبار السلف الصالح/ابو يحيى زكريا بن غلام قادر )
U ime Allâha, Milostivog Samilosnog, sva zahvala pripada Allâhu (tebârek ve te’âlâ) ), Njemu se klanjamo, i Njemu se vraćamo!
U ovoj novoj rubrici pod imenom : “Izreke časnih predaka” من اخبار السلف الصالح je bitno poznavati sljedeće stvari:
Čitanje o životopisima naših časnih predaka je posebna vrsta čitanja, a kako da ne, jer ona potresa srca, budi ih, pokazuje robu kako da se približava Allâhu i popravlja duše ka dobrom, to je zbog toga što su oni najbolje upoznali Allâha, znali kako da se ophode prema Njegovim robovima i kako pomagati Njegovu vjeru! Shvatili su svrhu života!
Ovo su izreke od najboljih ovoga ummeta, odnosno najboljih nakon poslanika,kaže Ibn Redžeb Allâh mu se smilovao, u svojoj knjizi Lataif el-Mearif ( لطائف المعارف str. 112) ”
A gdje je onaj kao Ebu Bekr iskreni, ili Umer kada bi šejtan drugom stazom hodao da ga izbjegne od straha, gdje je onaj kao Usman saburljivi, Ali more znanja i razuma u vjeri i Hamza i Abbas i Talha i Zubejr i uistinu ko uporedi njih, naše časne predke sa drugima zaista je pogriješio.
Želio bih upozoriti na dvije stvari vezano za čitanje ovih citata izreka nasih časnih predaka. Prva stvar je, da se na te izreke ne odnose pravila hadisa, kao što je to poznato u vezi hadisa Poslanika, osim ako su te izreke neprihvatljive kao što možemo naći u knjigama El-Ausat od Ibn Mundhir ( ابن المنذر /الاوسط) ili u Sijar A’lam en-Nubala od Imam Ez-Zehebi (امام الذهبي/سير اعلام النبلاء)
Također kaze Šejh El-Albani Allâh mu se smilovao: “Dopustio sam u nekim izrekama i govorima selefa stvari kao što je slabost u senedu ili nepoznati prenosioc (جهالة) do govornika, zbog toga što to nije kao hadisi Poslanika koje je obavezno uzimati kao dokaz u vjeri i raditi po njima, dok su ove izreke uglavnom spomenute samo kao pouka i ukazivanje.”
A druga stvar jeste, da se ne uzima od selefa ako je u suprotnosti sa uputom Kurana i Sunneta, primjer tome je što se bilježi od Wakiah bin el-Džarrâh da je postio svaki dan i da bi pročitao čitav Kur’an svake noći!
Kaže Imam Ez-Zehebi slijedeće: “Poslanik je zabranjivao da se posti svakodnevno te da se pročita Kur’ân za manje od tri dana, vjera je lahka, a slijeđenje Sunneta je preče! (سير اعلام النبلاء/9/143).
